Подземље је спас

Данас су у верском календару три свеца . Наводно су дошли као изасланици персијског цара Шапура да преговарају са Јулијаном "Отпадником", па се с њим расправљали о вери, па је наредио да их у мукама побију, па их је у страшном земљотресу земља прогутала. Иначе постоје подаци о земљотресу који је омео Јулијанове планове да обнови Јерусалимски храм. Е сад, нема доказа да је Јулијан наредио погубљење и једног хришћанина, нити казне, осим ако су ови уништавали својину других верских заједница. Чак је (према Мерешковском који није био паган) обуставио прве међусобне прогоне хришћана, увиђајући да ће њихове поделе најбоље радити против њих (да се бар тога држао). Персија никада није имала хришћанску власт. Толерисали су хришћане несторијанце (које су други хришћани касније прогањали као јеретике) - док Константин није озваничио хришћанство. После су са подозрењем гледали на ову веру. Јулијан је владао две године. Колико је вероватно да вести о томе да император није хришћан

Kupalo se slavi na letnju dugodnevnicu (solsticij), 24.6. – to je, dakle, slovenska proslava početka leta. Smatra se da je to bog Sunca, vatre i žita, mada oko toga ima li zaista status boga postoje brojne rasprave. Kupalo se ne može posmatrati izvan odnosa prema Koledu – Koledo simbolizuje zimski period kojim počinje lagani uzlet Sunca, Kupalo vrhunac sunčevog uspona i početak silaznog perioda. Zapravo ovaj silazak s vrha nije dobar, da je bolje kretanje koje nastaje posle Koleda svedoči nam Mahabharata – junak izrešetan strelama zadržava svoju smrt da bi umro u vreme kada je sunce u usponu. Koledo i Kupalo su simbolički modaliteti Sunca, što vidimo iz toga što se u oba slučaja pale vatre. U zimskom periodu „badnjak“, leti „lile“ (trešnjeve i brezove kore). Hristijanizacijom se za Kupalo vezuje najviše Petrovdan i Ivanjdan. Vatra simbolizuje tek rođenog boga Koleda (Koledo umire na istoimeni praznik, Kupalo takođe), uoči Ivanjdana na najvišu silu sunčevu. Vatra kao i sunce čist

Овом темом сам се већ бавио  али не овако класификационо, као што намеравам данас. Једноставно, многима изгледа да званична теорија не пије баш воду у потпуности, како по питању објашњења настанка живота, тако и људске врсте (можда боље рећи свести која одликује човека). Са' ће годиница дана како сам писао зашто не верујем у објашњење настанка човека само природним одабирањем. Што се тиче настанка живота, поновићу афоризам Хојла (иначе атеисте), како је логичније очекивати да оркан који је прошао кроз отпад направи Боинг 747, него да функционални молекул ДНК настане случајно. Он је веровао у панспермију , о чему ћемо још рећи понеку. Докинс је покушао да тај аргумент изокрене "против Бога", није му баш успело. Кад се каже "интелигентни дизајн", људи обично помишљају на неку врсту креационизма, односно Бога као дизајнера. Треба знати да је сваки хришћанин, и много који верник иначе, на неки начин креациониста, јер сматра да га је Бог створио (или можда бог

Година је 1927. и у Бриселу су се на Солвај конференцији  окупили водећи физичари, како би одгонетнули о чему нам заправо говори квантна механика. На једној страни били су Ајнштајн, и научни реалисти, који су сматрали да квантна физика треба да говори о нечему . На другој страни  били су инструменталисти , предвођени Нилс Бором, које су занимали само резултати мерења. Други су однели победу, и до данас превладава парадигма позната као Копенхашка интерпретација . Свеједно је са конференције остала фантастична слика, која представља врх тадашње науке. Копенхашка интерпретација Основне тезе Копенхашке интерпретације, како наводи Дејвид Бом у свом делу Causality and Chance in Modern Physics су: Енергија је дискретна (атомизована) Све манифестације материје и енергије имају два аспекта - таласни и честични Основни физички закони су у статистичкој форми. Само вероватноће можемо предвидети. Доста тога се може рећи о квантној механици , иначе... Копенхашка интерпретрација одрж

Теза: Под песничком копреном "Змаја" у новијој српској митологији и даље се налазе остаци хтоничних, териоморфних елемената из најстаријег српског и словенског веровања . О томе говоре следећи моменти: "крила", "орловска панџа", "змајевско обележје" на десној руци, "бич вучје длаке". Све су то атрибути које носе наши змајевити јунаци - митски хероји, које овде интерпретирам као "митске алегорије богова српског соларног пантеона". Уосталом, и њихов женски пандан "виле", као младе и лепе жене, осим "крила и окриља". имају још и "козја" или "коњска копита", што иде у прилог истоветним прежицима из епохе териоморфног обликовања митских представа.  Два лика: Змија/Змај, као симбол српског митолошког хтонизма , односно поетског антропоморфизма , диференцирају се и у погледу њиховог станишта: Змија је крај извора, Змај је у планини.  Дакле, њихову космолошку вертикалу чини опозиција:

1. Компетенције врховног бога покривају читаво стабло живота и космички поредак . Универзално или врховно божанство у једном митолошком систему своју моћ протеже на целину бивствене структуре света, на космолошку и антрополошку, природно-просторну и повесну димензију. Космолошки , ово божанство ствара, одржава и разара свет ; врховни бог сеже од Доњег до Горњег света, контролишући целокупно збивање на тој вертикали. Он је одговоран и за целину годишњег циклуса, и то на макроинвоу: пролеће - лето - јесен - зима ; а на микронивоу: јутро - дан - вече - ноћ , односно од понедељка до недеље ; коначно, он држи однос према свим странама света: исток - запад - север - југ . Универзалност врховног бога се протеже и на другу бивствену, односно повесну раван света, на антрополошки циклус ; врховно божанство брине о рађању, настанку живота, о одржању живота и о смрти , као и о периодима преласка Бића из једног у други егзистенцијални статус (новорођенче, трудница, породиља). Постоје бар чети

Јевгениј Алексејевич Бучилов ( Евгений Алексеевич Бучилов ), кибернетичар, дипломата, мислилац. Рођен 1956. у Јекатеринебургу, Русија. Тренутно живи у Београду и запослен је као аналитичар при невладиној организацији Центар за модерну деталибанизацију . Биографија Бучилов је говорио како је његова биографија одређена већ датумом рођења, јер тога дана су совјетски тенкови рулали улицама Будимпеште, починивши највећи злочин у Европи после Другог светског рата. Сам Бучилов је више пута истицао ту чињеницу наглашавајући како се највећи злочин у Европи после ДСР догодио тада, а не у Сребреници 1995, како неки сасвим погрешно, а вероватно и тенденциозно истичу. Основну и средњу школу Бучилов је завршио у родном Јекатеринебургу, а на универзитету Ломоносов у Москви је дипломирао кибернетику. После тога служи војни рок на Камчатки који завршава са чином поручника војне полиције. Гласине да је већ тада заврбован за агента КГБ, Бучилов није никада ни потврдио ни демантовао. Бучилов д

Прилог науке о језику у реконструкцији митологије Мора се одмах казати да су етимолошка истраживања за ствар митологије тек на почетку. З. Вана сматра да у многим случајевима, када је реч о пореклу словенских митолошких имена, лингвисти нису дошли ни до какве опште сагласности. Они су навели разнолике варијанте тумачења, не само код загонетних имена као што су Хорс и Симаргл, него и код официјелно словенских имена као што су Стрибог, Мокош, Сварог, Велес и Перун. Постоје, свакако, и појмови које лингвисти у суштини сагласно интерпретирају. Реч је о основном појму бога који долази од индо-иранског " бхага, бага ", а тако ствари стоје и у погледу других религиозних појмова као што су: ватра, вера, свети, жртва, реч, који се, сви скупа, доводе у везу са иранским културним кругом (А. Меилет, П. Јакобсон, Ј. Курилович, В. Мачек). Каткада долази до открића изненађујућих паралела, нпр. хетитског бога Перунаша са словенским богом Перуном (В. В. Иванов, Вана). Исто тако, као