Блејдранер 2049

Филм Блејдранер био је део мог одрастања, истина не толико битан као Star Wars. Стога ни наставак (условно речено) нисам тако чекао као наставак Ратова звезда. Ипак, мрачна атмосфера и филозофија овог филма, као чињеница да је рађен према новели познатог "лудака" Филипа К. Дика, нису могли да прођу незапажено. За овај филм, сад би већ неки рекли први део, вежу ме и неке успомене. 
Имао сам "сајбер другара" (испрва рекли бисмо непријатеља) с којим сам се умало 1994. гледао преко нишана. Много касније он ми је дао идеју да свој роман назовем Најјачи у Васељени. Лик је за време рата био у опкољеном Горажду, као муслиман борац на страни Зелених беретки. Почетком двехиљадитих дошао је у Београд, па ме позвао на пиће. Био је ту и његов школски друг, Србин, који се наравно борио на српској (њему супротној страни). Мало је рећи да сам слушао занимљиве приче, које не бих сада понављао. Пред крај дружења, пошто је отишло неколико литара пива, човек ми рече: "Јел знаш како се завршава Блејдранер?"
Ајв син тингс ју пипл вуднт билив... Наравно да сам знао. У памћењу ми је помогло што је то била шпица филмског програма на Арт ТВ, првој приватној телевизији која је после 25 година престала са радом, што нам најбоље говори колико се култура у Србији исплати...
Овај наставак (полако прелазимо на њега) нема тако ефектне реченице. Нити оне сличне другој коју сам запамтио - Двапут јача ватра гори двапут краће. У првом филму су репликанти (органски андроиди, вештачки људи, рецимо тако) кренули на Земљу, где не смеју да буду, да би видели свог творца. Харисон Форд је у улози њиховог истребљивача. У другом делу је тема много амбициознија - Чудо, како на почетку каже један од репликаната, рођења, настанка новог живота. Жена репликант постала је мајка. Није тешко ту погодити улогу коју сад има одличан старац Харисон форд. И то нас доводи до битне разлике два филма - у првом је филозофија дошла узгред, то је био сајбер-панк. Други има филозофске циљеве, мада није претенциозан, односно не бисмо рекли да залази у сферу досаде због тога. 
Блејдранер 2049 није, бар за сада, постигао комерцијалан успех. Хипстерски WIRED је разматрао разлоге. Занимљиво да је чак поменута идеја како нема јаког женског лика (ваљда жене која би била више мушко од бледих мушкараца, како је у бар половини холивудских новијих филмова), па жене нису биле заинтересоване. Срећом да нису даље развијали ту тезу. Иначе, има занимљивих женских ликова, барем једног. Но, у тексту се касније види тачна идеја зашто још нема финансијског успеха - превише свега. Рекли бисмо посебно превише размишљања за генерације миленијалаца, и старије оптерећене свакодневном јурњавом. Такође, у перпедикуларној ситуацији (како би рекао Вања Булић) данашњице, човек жели да се опусти или добије једноставне одговоре кроз тзв. ангажованост. Овај филм неће дати ни једно од та два...

И најзад да мало спојлујемо. Главни лик је, као и у првом делу Истребљивач (како је превођен први филм код нас). На почетку од "умирује" једног репликанта. Објашњено је како постоје две врсте репликаната - старији непослушни модели које лове, и нови за које касније видимо да су само кожа, како их људи увредљиво зову. Занимљив детаљ: лепо видимо како на зиду фарме која одгаја протеине у виду црва пише на српском (?!?) ЦЕЛИНА. Но то нам тако само изгледа. Док би нас српско значење навело на филозофска размишљања, на руском исто значи нешто конкретно, мада не без поетике - девичанско земљиште (ако Гугл не лаже). 
Овај филм није копија првог, што је добро. Није ни оно "где су, шта раде", што је донекле важило за Буђење силе (Star Wars). Наравно, ту је Харисон Форд који је згодно остарио таман колико треба (од првог филма је прошло нешто више од тридесет година). Заплет је такав, барем што се мене тиче да је тешко погодити ко је дете репликанта, које тражи полицајка са ликом сличним српској премијерки (рече колега), и наравно зла корпорација, из супротних и предвидљивих циљева (да би се спречила претња по мир, односно да би се створила армија робова који се размножавају). Логично би (на први поглед) било да то буде полицајац-репликант, истребљивач који убија "своју врсту", како рече онај убијени на самом почетку. Ипак, барем ја дуго нисам на то ни помислио, и поред трагова који су указивали. То је немогуће да замисли самом репликанту (да се родио, па према томе ваљда има и душу), па некако атмосфером филма добијамо да нам то "очигледно решење" измиче. А ипак не би било баш ни логично, о чему нека размисле они који ће гледати.
Занимљива је позиција пратиље главног лика. Она је холограм, што је позиција ниже у односу на репликанта. Па ипак има осећања, или је то само добра симулација вештачке интелигенције?! Филм се тиме експлицитно не бави, али нам даје путоказе ка закључку. Убедљиво је што она инсистира да главног јунака (који нема име него број) назове "Џо", што на први поглед делује глупо. Али заправо било би више неубедљиво да му је дала неко дуже име. Овако, "Џо" делује баш холограмски, посебно ако је она програмирана да сваког тако зове...
Но, чак и холограм може да даје правој жени налоге (или бар да тако изгледа), ако је то плаћено. Такође, репликант-кожа (друга женска улога) може некажњено да убија полицајце, ако је у служби (и власништву) веома утицајног човека. Позиција слична Римском Царству, где је кућни роб сенатора или богаташа могао да има више утицаја од неког лумп-пролетера из предграђа. Филм нам тако даје јасно до знања шта заправо влада у том свету (а и у овом).
Видесмо реч на руском, а и доста натписа на јапанском, и нешто мање руском у филму (кратица LAPD ипак остаје на инглешком). Чујемо и понеку мађарску реч. То је наставак идеје из првог филма, о чудној комбинацији језика која се говори у мегаполису, и коју овде чујемо неколико пута. Страх од мултикултија који је неке Амере довео до тога да најзад кажу "Прво Америка"?! Или логична последица цивилизације која срља у катастрофу? 
Све у свему, прича коју је корисно одгледати, посебно због начина на који је рађена. Ако атмосферу стављате испред акције. Ако је обрнуто, вероватно би вас филм разочарао. Мрачна атмосфера из првог филма (ипак за нијансу блажа), настављена је и овде. Додајмо томе и утицаје Тарковског (замрзнути кадрови), па можда и филма Еквилибријум (који је иначе мешавина свега), кад видимо комадиће ранијег света, пре еколошке катастрофе, и брисања електронских података. Заплет који нас води без много кривудања, али опет тако да не знамо ко је (можда је неко други знао) дете-репликант до краја. А опет да буде све логично... Занимљиво је да када сам био сто посто сигуран када ће се појавити Харисон Форд (већи део филма га нема), он се ипак није појавио. Мени се допада кад филм није предвидљив, иако би овај по теми то требало да буде.
Иван Вукадиновић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

"Викинг" - пропагандни филм

Рачун за електричну енергију