СВЕТ - доказане теореме

Част ми је представити своје прво филозофско дело СВЕТ - Познавање Природе и "друштва". Дело је писано као аксиоматски систем, има 28 доказаних теорема, које ћемо видети доле (аксиоми и доказивање су у књизи). 
Насловна, Ојлеров идентитет, је корисна слика која је већ коришћена у теолошкој рсправи.

Доказане теореме

1. Иза сваке јасно изречене тврдње следи доказ. Доказ не мора бити афирмативан.
2. Не постоји доказ који има апсолутно значење. Сви докази су на неки начин релативни.
3. Из једног формалног, неемпиријског принципа никада се не може извести један
садржајни, принцип о чињеницама (Петровић). У везу између оваква два принципа
можемо само веровати.
4. Свака артикулисана мисао јесте елемент комуникације. Комуникација је увек између
две стране.
5. Све оно што постоји може бити предмет разговора (комуникације). Важи и обрнуто, ако
желимо користити непротивуречне појмове.
6. Мислим, дакле постојим. (Cogito ergo sum, Декарт) У праву је, али не треба преозбиљно
схватати мишљење и постојање.
7. Бог је за себе иманентан, а за људску спознају трансцендентан.
8. За Бога се не може рећи (доказати) ни да постоји ни да не постоји.
9. Бог је недељив, на тај начин савршено једноставан, можемо покушати да га појмимо
као Једно.
10. Веровање у више богова консистентније је од веровања у једног.
11. Веровање у Бога или богове консистентније је од веровања у владавину разума.
Објективан разум, идеалан разум, свакако није људски разум. (Нуај)
12. Зло на свету постоји зато што се ствари међусобно разликују. Када би све ствари биле
исте, само такво „постојање“ би искључило постојање зла, но за такав свет не бисмо
уопште могли рећи да постоји.
13. Ђаво не постоји.
14. Слободна воља, у уобичајеном значењу речи, не постоји.
15. Свака коначна ствар може се даље делити. У физичком смислу не може се одбацивати
могућност поделе до у бесконачно. У метафизичком смислу поделе постоје до нивоа
Бога.
16. Велика је могућност да живимо у симулацији.
17. Овај свет је најбољи од могућих светова (Лајбниц). То је зато што онтолошки бољи свет
није могућ.
18. Слободна воља је одговорност, док је одговорност слободна воља. Човек има слободну
вољу у оној мери у којој је за нешто одговоран и у оној мери у којој може пред неком
институцијом бити одговоран.
19. Тзв. слободна воља је примењив концепт у међуљудским односима, иако не
објашњава појмове као што је нпр. „постојање зла на свету“. Са друге стране,
размишљање о детерминизму има смисла у свакодневном животу само као
истраживање узрока понашања себе и других. Понашајмо се као да имамо слободну
вољу, осим када размишљамо о узроцима својих (и туђих) дела и из тога извлачимо
поуку, мотивацију и захвалност.
20. Рационализација основних закона моћи: 1) моћ тежи ка самоодржању; 2) моћ тежи ка
увећању; 3) моћ тежи легитимацији (и легализацији), тежи потврђивању; 4) моћ тежи
корупцији појмова (искривљењу значења језика), што начелно олакшава процес њеног
легитимисања путем замагљивања праве природе друштвених односа… (Нуај)
21. Инструментализацијом идеја губи смисао вредности, постаје инструмент, монета,
објективизује се као оруђе, роба и средство политичке манипулације. То је пут који
неизбежно води у рат и односе доминације. (Нуај) 
76
22. Уплетеност у одређену заверу суштина је друштвеног живота. (Нуај)
23. Филозофија је као и наука облик спознаје света, али је за разлику од науке, усмерена на
оно што јест, оно на свету најопштије. Основни задатак филозофије је да испитује
суштину, могућности, претпоставке, изборе, путеве и границе људске спознаје
(Петровић).
24. Не постоји таква ствар као што је „друштво“ (Тачер).
25. Природа је предмет сазнања и оставља у животу оне који живе у складу са њом
(Маслаћ).
26. Морал је инструмент опстанка заједнице.
27. Постоје различити мушки и женски морали.
28. Аксиоматски систем не може бити потпун. 
Иван Вукадиновић


Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

"Викинг" - пропагандни филм

Рачун за електричну енергију