Gender bias

У последње време актуализована је тема о некаквим предрасудама, пристрасности ( bias) у улогама разлилитих полова, или беше родова. Запослени у Гуглу писао је мемо (интерни документ) где је са другима поделио своје мисли о томе да постоје (у просеку!) разлике између жена и мушкараца, по којима су оне орјентисане на људе, они на ствари. Како су феминисткиње и код нас гласне, нешто о томе сам већ писао
Не само да је овај лик отпуштен, него је кренуло и раскринкавање његових ненаучних (како то марксистички звучи!) ставова. Толико је ненаучан, да је на крају оптужен за сцијентизам... Човек је сам рекао да се мушкарци и жене у просеку разликују. Онда WIRED хипстерај му вели да је то само просек. Не знаш да ли је више смешно или жалосно... Но добро, пошто је то просек нико не каже да жена не може бити инжењер. Са друге стране ако (јопет у просеку!) има у некој области више мушкараца него жена, логичније је пртпоставити да је то због наведених (просечних) разлога, него због социјалних неправди. Ајмо мало логике, Окамове оштрице и осталих другара, ало!
Ипак овде имамо дај-хард хипстерај на делу, па је WIRED открио и да су рачунарски алгоритми (вештачка интелигенција, препознавање слика) такође пристрасни! Ајмо сад и њих да отпуштамо, прво ми паде напамет. Злочести алгоритам ће пре у кухињи препознати жену, а са спортским реквизитима (и алатом?) мушкарца. Па не тако давно су такви алгоритми црнце препознавали као гориле. Биће да је све то завера мртвих белих мушкараца...
Ипак, натера ме мало на размишљање. Оно је просек, просек тражи одступања (заправо би најпросечнији, рецимо по свих двадесет параметара нечега у просеку по томе био чудан, зар не!?)... Па одступам и ја, и због те занимљивости ово пишем, јер лакше ме је наћи у кухињи него да се бавим спортом, гледам спорт, или нешто мајсторишем. При томе мислим да би то важило и ако бисмо искључили обедовање. И не мислим да сам због тога мање мушкарчина, не осећам се угрожен по том питању. Па да кренем мало о себи...

Да, волим да кувам, али не претерано. Волем јела која су готова за пола сата, или ако се дуже крчкају да траже минимално ангажовање кад се нешто постави. Али, шта би то мушкарац друго требало да ради, а ја не радим?
Да кренемо од телевизије. Стварно не пратим спорт. С изузетком фудбала, минус домаћег... У принципу гледам Ливерпул кад налетим, мало чешће у Европи (дај више, био би ред да се освоји Премијер лига!); завршнице Лиге Шампиона, ако ту нису клубови које мрзим (што се чешће догађа); Мундијал и Европско првенство, па ајде и Куп Конфедерације... Други спортови ме занимају више теоретски, рецимо некада сам пратио рагби и хокеј. Репрезентација, тенис (беше Новак?)... одгледам неки завршни меч, чини ми се да просечна жена то више прати од мене.
Но зашто спорт посматрати ограничено. Ја рецимо (гео)политику посматрам спортски, и у том смислу гледам RT и CNN. Да, као игру у којој неко победи, а неко испуши. Једино што ова игра нема правила, и крај јој није на видику. И да се не лажемо пре гледам тако на политику, барем оно занимљиво у њој, не оно локално безнадежно, као на арену од које нисам зависан у смислу да ће ми од нечијих успеха "бити боље", барем не одмах, осим по питању бављења мојим омиљеним спортовима, о томе ускоро... 
Уопште, што се тиче ТВ-а, у неком свом окружењу уочавам шаблон да ипак више мушкараца гледа у ту справу. Од више сам жена чуо да су избациле телевизор, такође рекло би се на мушкарци више од жена прате нефилмске садржаје на истом. И ту јесам у просеку. Мада, догоди се да нека од оних које не гледају ТВ зна доста о шареном свету звездица, ријалитија и онога иза тога. То би се можда могло објаснити тиме да ти садржаји одавно нису само на малом екрану пријемника, него су ту насловне странице, интернет, "друштвене мреже", а понеко буде и плаћена публика. 
Још мало о спорту. Шире гледано, можда претерано широко (јопет игра без правила) ту је и интернет расправа. Нешто где су, дефинитивно, мушкарци више орјентисани на "ствари", а жене на људе. Погледајмо све те расправе на друштвеној мрежи, форумима, и ко у њима учествује. Десило ми се да неко покуша да смири расправу са саветом да се бавимо спортом и тако издувамо. Како само неинтелектуално, уосталом за мене је расправа спорт. И да, често мислим да у истом побеђујем (понекад софистицирано).
Узгред, нисам неко ко седи само код куће, за рачунаром или те-веом, волим рекреацију ако не спорт - шетњу, бицикл, пливање. Скијање, мада је то сад скуп спорт за мене. Са лоптом сам увек био глуп, јебига...
Гледе поправки, играња мајстора, нисам мушкарчина и ту нема релативизације. Неке друге области? Волим пиво, али волим и женска пића. Једном ми колега нешто замери тим поводом, а ја реко "нећемо стриктно дефинисане родне улоге". Десктоп ми је у нешто већем хаосу него соба, мада треба видети мој радни сто (чини ми се да то беше више мушки). Као клинац сам волео плаво, сад ми је то мање омиљена боја - после црвене, зелене, црне... Устајем без проблема, рекао бих да је и то мушкија особина...
Најзад, вратимо се на почетак. Информатичар сам по професији, и радим у окружењу где су жене већина. Има их и на руководећим позицијама. То нам говори да не морају стереотипи, чак ни кад су оправдани, увек одређивати, чак ни просек. Такође, да се мушкарци не жале кад су у мањини (угрожени?!? у шали...) - или је то још један стереотип.
Иван Вукадиновић






Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

"Викинг" - пропагандни филм

Рачун за електричну енергију