Примитве, дефиниције, аксиоми

Примитиве

Примитивама овде сматрам појмове који се даље не дефинишу, већ узимају као основни, по себи јасни.  У аксиоматском систему, какав покушавам да изградим, примитиве су неопходне да би се избегло кружно дефинисање или дефинисање појмова унедоглед, што би се догодило ако их не бисмо навели, а хтели да нам дефиниције буду недвосмислене. 
Примитиве се наводе само за недефинисане појмове у дефиницијама и аксиомима. Ово није речник, па за појмове који се могу појавити у доказима, а да нису дефинисани на почетку књиге, читалац се упућује на своје опште образовање и, ако је неопходно, Гугл.

Мисао – мишљење – мислити (спознаја)
Јест(е) – је
Атрибут
Ознака
природа (мало почетно слово, дакле не у значењу Бог или Природа, Универзум)
Тело
Бесконачно(ст)
Одређеност
Динамика – динамичност
Систем
Узрок и последица
Чињеница
Теорија (формална)
Критеријум(и)
Постојање

Дефиниције

1. Бит је оно по чему нешто јест то што јест.
2. Појам је мисао о бити онога о чему мислимо. (Петровић)
3. Ствар је нешто о чему можемо имати појам.
4. Под узроком самог себе сматрам оно чија бит укључује опстанак, или оно чија природа се не може појмити другачије него као постојећа. (Спиноза)
5. Коначним у свом роду назива се оно што може бити ограничено другом ствари исте природе. На пример, тело се сматра ограниченим јер увек замишљамо неко веће тело. Тако је и мишљење другим мишљењем ограничено. Али тело не може бити ограничено мишљењем, нити мишљење телом. (Спиноза)
6. Под супстанцом разумем оно што јест у себи и што се собом поима: то јест оно чијем појму није потреба појам друге ствари да би из њега био створен. (Спиноза) Бог је прва сунпстанц(иј)а. (Декарт)
7. Под Богом разумем на сваки начин бесконачно биће, тј. Супстанцу која се састоји из бесконачних атрибута од којих сваки изражава вечну и бесконачну бит. (Спиноза)
8. Слободном се назива ствар која постоји нужношћу саме своје природе и од саме је себе одређена за деловање. Нужном се назива ствар која је од другога одређена да постоји и делује и то на известан и одређени начин. (Спиноза)
9. О Универзуму (Deus sive Natura) говорим као о великом динамичком систему, који постоји управо захваљујући тој динамици. Динамика је услов и узрок универзума, као таквог. (Нуај)


Аксиоми

1. Ознака ознаке је ознака саме ствари; оно што противречи ознаци, противречи и ствари.
2. Све што јест, јест или у себи или у нечему другоме. (Спиноза)
3. Оно што се другим не може појмити, мора се појмити само собом. (Спиноза)
4. Из данога одређеног узрока нужно следи последица, и обратно, ако нема никаква одређена узрока немогуће је да уследи последица. (Спиноза)
5. Спознаја последице зависи од спознаје узрока и укључује је у себи. (Спиноза)
6. Оно што међусобно нема ништа заједничког, то се међусобно не може разумети, или појам једног не укључује појам другог. (Спиноза)
7. Оно што се може појмити као непостојеће, његова бит не укључује опстанак. (Спиноза)
8. Истинита представа треба да се слаже са оним што представља. (Спиноза)
9. Принцип довољног разлога: Ниједна се чињеница не би могла наћи истинитом, нити би се могао наћи иједан истинит исказ, а да у њима не буде довољног разлога зашто је то тако, а не другачије, иако нам ти разлози најчешће не могу никако бити познати (Лајбниц, Петровић) 
10. Геделова прва теорема о непотпуности: За било коју формалну теорију која потврђује основне аритметичке истине, може се конструисати аритметичко тврђење које је истинито али није и доказиво унутар саме те теорије. То значи, да било која теорија која је способна да изрази елементарну аритметику не може бити у исто време и конзистентна и потпуна.  (Гедел)
11. Окамова оштрица: Ако су сви остали критеријуми једнаки, најједноставније решење је најбоље. (entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem)
12. Ми обоје постојимо. (Молно)
13. Чула имају могућност прецизности. (Молно)
14. Језик има могућност значења. (Молно)

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

"Викинг" - пропагандни филм

Russellova hipoteza - svijet nastao prije pet minuta