Пакао грађанистичког менталног помора

Можда француски избори нису значајни много у светским размерама, посебно ако резултат вечерас не изненади. Тиме, нису ни за нас много занимљиви. Но, појавио се просто вриштећи пример све празнине погледа на свет грађанистичке интелигенције, коју наравно чине умЈетници (и даље тврдим да је боље мене инжењера питати о томе како водити Србију, него глумца Ђуричка, који признајем боље од мене игра будале...)
Текст у Културном додатку "Политике" је наравно писан ћирилицом, али биће пресловљен.
Мари Даријесек, популарна и високотиражна списатељица, својевремено оптуживана за плагијат, оштра како на перу, тако и на речима, одмах спремно одговара да је она апсолутно за Макрона.
Izvesno je da i ne znamo dobro ko je on, osim da je mlad, dinamičan, demokrata, centrista. Ali zato vrlo dobro znamo ko je Marin le Pen i vrlo dobro znamo da ona nije Francuska. Ona ne predstavlja ni ljudska prava, ni slobodu mišljenja, ni prihvatanje drugih, ni antirasizam, ni De Gola, ni Sartra. Ona je fašizam na francuski način, koji već ima dugu tradiciju, čiji rasizam i antisemitizam nam je već dobro poznat. Znamo takođe i njenog oca, koji je mučio ljude tokom rata u Alžiru, a gasne komore nazvao "sitnicom istorije". Ako bi Le Penova postala predsednik, nisam sigurna da bismo imali predsedničke izbore kroz pet godina, jer ekstremna desnica u Francuskoj ne bi prepustila vlast drugome mirnim putem. Borim se protiv populističkog sveta koji se iscrtava sa Erdoganom, Orbanom, Putinom, Trampom, jer sam u isto vreme i Francuskinja, i Španjolka, i Evropljanka, građanka planete, Parižanka. Pariz je grad koji je u najmanjem broju glasao za Le Penovu: samo 4,9 odsto. Živeo Pariz! - kaže Mari Darijensek.

Дакле... шта смо овде имали?! Она не зна ништа о ономе за кога ће гласати, осим лепих епитета који ништа не значе. Али "добро" зна против кога ће гласати... Уз пут имамо суђење деци по томе какви су им очеви (откад то левица заступа генетски детерминизам!?), снобистички култур-фашизам (живео Париз! живео Круг Дввојке!) и фразе, фразе, фразе...
Подсети ме на две ствари 1) отоич рече преЦедник СРЈ Коштуница да ће у Европској унији Срби са обе стране Дрине живети у једној држави, па га нападоше домаћи грађанисти... У Утиску недеље био Маршићко из ДСС и "велики књижевник" Арсенијевић. Пита Маршићко Арсенијевића да ли зна тачно шта је Коштуница рекао, а овај вели "Ne znam, al' mi miriše na rat". 2) Посланички кандидат ЛДП-а Машан Станковић рече једном за Санду Рашковић-Ивић "Sanda je debil kao što joj je i tata bio"
Све је ово тако типично...

Коментари

Популарни постови са овог блога

"Викинг" - пропагандни филм

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Рачун за електричну енергију