О нелогичности практичне политичке русофилије код нас

Писаније почињем са неопходним (мада баналним) разјашњењем: Русија је страна земља
Појам политичке нације, уопште ложење на исто (што ће рећи: национализам), постоји недавно, неколико векова у историји Европе. Ако прихватамо цикличне схеме, као рецимо Шпенглерову, било је таквих етапа и у ранијим културама, цивилизацијама... Могуће је замислити надилажење појма нације, чак на неки начин повратак ранијем легитимном принципу - господару, монарху, Императору... О томе сам већ писао
Но, док "то" не заживи, нација је једини практични референтни оквир; и Србија је једна нација, Русија је друга нација. Кад смо то разјаснили, сетимо се такође баналне истине да не постоје вечне љубави, само вечни интереси. 
Ова англонска, тиме и таласократска, идеја могла се окренути и противу њих. Када је Француска поражена 1940. (а јесте, нема везе што је после била на страни победника), Петен је могао објавити рат Енглеској, па чак цинично рећи да није записано у звездама да Енглеска буде пријатељ (а Немачка непријатељ), па онда да гледа да ту надокнади шта је изгубио од Немаца. Истина, није све тако једноставно, далеко било, но чињеница је да чак ни фамозни Хитлер није био толки апсолут да се увек заборави на националне интересе, себично схваћене...
Да се не би овдашњи атлантисти прерано радовали, а неки ме проглашавали за "издајника" (неки свеједно хоће, но заболе ме), истаћи ћу битну разлику између Русије и западних сила, која се види на нивоу дискурса. Док ће наш русофил помињати колико нас је пута Запад напао (дакле, убијао, радио нам о глави директно или индиректно), "европејац" ће одговарати колико нас је пут Русија издала (ерго, пропустила да нас подржи). Мислим да је разлика уочљива...
Пре него најзад пређемо на ствар, сетимо се да нас је Русија подржавала због себе, својих интереса, који су код велике силе (Империје) много шири него код "обичне" националне државе. О томе сам већ писао, а пропо Великог рата. Дакле, просто и једноставно - иза руске подршке "нашем" Месији је њихов национални (који може бити нешто шире схваћен) интерес.
Е сад... ту (такође баналну) чињеницу неки су покушали да замгле тзв. теоријама завере. Изван тога, ја могу причати како сам "русофил" (по дефиницији љубитељ руске културе, о томе на самом крају текста) и како је Русија велика и без Путина, чак без империјалне политике, силе, бла-бла-гњав-гњав... Могу, рећи да је Путин издајник (а ја ваљда боље од Руса знам шта је добро за Русију...), стављати његове слике са Јеврејима... Могу, али нећу! Глупо да о обе ствари сада настављам.
Него, да те питам читаоче, кога то Путин да подржи ако неће власт?! Мог комшију Војводу, који с Месијом ионако има тал, њему је више да неометано лапрда, можда уђе у неки ријалити? Бошкића који је (чух, дакле непроверено), имао плаћени хотел у Москви, приликом једне посете, па је онда тражио и авионску карту да му плате... Ало, не ради се то тако!
Шта Путин (= Русија, сада је тако, немо' се лажемо) губи са мало вербалне подршке, а ваљда они авиони нису ни слетели, домаћи Фијат није тамо без царина, итд?! Захарова лако може рећи оно што је иначе руски став (против којег начелно, а онда не могу да кењам  у појединостима, немам ништа) - подршка легитимним и легалним властима, а против "шарених револуција", промена режима... 
А шта Русија добија?! Просто, да не мож' бити простије. Како Месија тешко да ће бити скоро смењен, а да га смени "русофил", "патриота", "десничар", још много теже (читај: немогуће), онда дај да га посвађамо са Западом... Наравно, нико тамо не мисли да ће то лако ићи. али шта је алтернатива... Да се претворе у муву на зиду не иде, а и зашто би другим силама препуштали пољану да се играју. Да подрже "десничаре" већ рекох да је смешно. Јанковића? Ма дај, тај ће увести санкције Русији (за шта су "жути" већ гласали у ЕП). 
Наравно, Месија ће добијати подршку званичника Запада, и његових великих пријатеља типа Шредера. Треба још Косово да се решава... Но, ако види да му раде о глави, тачније о власти, ал' ни глава таквима није чврста на раменима кад се власт љуља, посумњаће он. Већ пропаганда ларма о Сорошу (а о ком би другом?), а он вредносно и геополитички није ништа другачији од Ангеле Меркел. У некој пропагандној контраофанзиви, ако Марин Лепен не иненади на изборима, а кад дођу избори у Немачкој рецимо, уз њихове популисте (АФД) биће докачени и њима инострани - Орбан, Ердоган, па зашто да не и Ву... И пре тога, ако се ови протести рашире, медији ("јавно мњење") и на Западу ће то преносити, ту су симпатије, а власт тамо бар реторички мора да задовољи "јавно мњење"... Неће помоћи то што овдашњи медији филтрирају запдне тако да испада да ови само хвале Месију. Поновиће се ситуација из 1996/97 кад је Слоба био фактор МирЕ... овај мира на Балкану, па су му се догодили "спонтани" протести омладине (занимљиво, такође око избоора, мада онда с неким покрићем, ово је смешно).
Дакле, све то може да Месију одвуче (више) ка Русији, мада му тамо не верују, о чему се може водети у њиховим медијима. А како смо рекли, Русију ништа не кошта, другачија политика практично није изводљива.
Мој проблем с тим? Стомачан. Немам желудац да подржавам власт која се ослања на глупост маса, и то ради без скрупула, како сам већ писао. Крупије, чобани и ниво инТЕЛЕгенције. Русији не смета "Београд на води", а и зашто би. Какве везе с руским геополитичким интересима имају Арапи у виду "избеглица" или сумњивог капитала?! Па, неке и имају, али политика је уметност могућег, а Русија и да хоће то не може да спречи, а да замера Месији тиме ништа не добија. Да не говоримо о неким темама које се тичу економије и односа према народу, тзв. унутрашњој политици...
Са друге стране, ја да шетам паткицу, а после причам како сам за Русију, не иде. Мислио сам да су Бошкић (а и екс-Санда) паметни кад се тако "легимизују", па им се после не може рећи да су (клеро)фашисти. Но, то им одавно нико и не говори. Њихова улога је да буду нови Вук Драшковић, односно се-пе-о... Дакле, политички коректни и сасвим небитни "десничари", "националисти".,.
Остаје могућност да се политички неутрално преносе вести битне за Русију, вести о сарадњи наше земље с истом (а ко овде обнаша власт!?)... Но то ми све некако спада под мање релевантно. Наравно, можда се само мени тако чини.
Да резимирам; изгледа да практични русофил овде можеш бити само ако си СНС бот... што јопет даје лимите такве "русофилије".
Иван Вукадиновић
п.с. А пропо културне русофилије (у изворном значењу само таква и постоји) сећам се оних ламената са "Пешчаника" како домаћи русофили не воле руску културу, него руску силу. Ја се цинично сложио. Стварно, више волим да читам Лавкрафта него Достојевског (не кажем да је бољи), ал мило ем драго кад браћа Руси изгазе Чеченију, па интервенишу у Сирији, кад их се плаше... У међувремену: Затвори га на брзину, као Путин Украјину, што би реко Баја Мали Книнџа.



Коментари

Популарни постови са овог блога

"Викинг" - пропагандни филм

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Рачун за електричну енергију