Шта је реалност и како се слободна воља ту уклапа?

Представљам вам нову теорију која би да опише универзум. Потиче од истраживања Quantum Gravity Research  центра из Лос Анђелеса, и на популаран начин је приказана на овом клипу
Теорија полази од дефиниције кристала као шаблона који се регуларно понавља. Тако дефинисан кристал је математичка структура, која може бити у свеједно колико димензија. Квазикристал је такође периодична структура, али која се не понавља регуларно. Пројекција кристалне решетке (коцке, дакле кристала) на дводимензиону раван је квазикристал. Овакве ствари спадају математички проблем поплочавања равни.
Е сад, ова теорија предвиђа осмодимензиони кристал "у основи света". Димензија више се може замислити тако што се повуче нормала на постојеће. Ипак, осам димензија нам делује мало исувише за "визуализацију". Било како било, теорија предвиђа пројекцију овог кристала на четвродимензиони, а овога на тродимензиони квазикристал, који називамо тетрахедрон. (Мој бураз од стрица има целу теорију свемира која почива на тетрахедронима, можда би могао ове јаране да тужи због крађе идеје).
Ови тетрахедрони чине основу видљивог универзума. Њиховим слагањем све настаје. Али... ко одлучује како се они слажу? Ту долазимо већ до проблема слободне воље...

Да бисмо објаснили комбиновање тетрахедрона у физику морамо уврстити појам свести. Свест до сада није ту била, а постојеће теорије (релативност, квантна механика) не објашњавају порекло основних константи, као што је рецимо брзина светлости. Потребна нам је "теорија свега", а до ње можемо доћи кроз назнаке као што су:
  1. Информација
  2. Узрочно-последичне петље
  3. Не-детерминизам
  4. Свест
  5. Пикселизација (дискретност)
  6. Е8 кристал (поменути осмодимензиони) и
  7. Златни пресек
Многи научници се слажу да је у основи света информација, али шта то уопште значи? Информација је значење у облику симболизма, језик или код то омогућавају. Геометријски симболи могу представљати себе (отуд значај тетрахедрона).
Информација омогућава значење, али шта је значење? Значење је поређење - нечега у односу на нешто - но оно је субјективно, и захтева избор. Што значи да информација мора бити опажена (и измерена) од стране неког облика - свести.
Према Ајнштајну све време постоји све време. И научно то има смисла. Неки су то поставили тако да време не постоји. Цела тродимензиона реалност може се представити као замрзнути фрејм (као на филму). Но ови фрејмови се мењају много брже - након сваког Планковог времена, што је много, много, кратак период. 
Навикли смо да гледамо како прошлост утиче на будућност, али шта ако и будућност утиче на прошлост, у бесконачној петљи!? У комбинацији са следећом тачком (не-детерминизам), то може да значи само једно - прошлост је такође промењива!
Стварност је тако неуронска мрежа која се простире на обе стране у времену. Још је чудније што је она сама свој креатор!
Но, будућност није "записана у камену", и ту се ова теорија позива на квантну механику. Заправо се позива на спорну Копенхашку интерпретацију, по којој реалност не постоји док није опажена. Али ко је опажава?!? То је проблем којег су они свесни. Не-детерминизам носи собом слободну вољу (с чиме се ја не слажем), и о томе ћемо нешто касније.
Пресек: Ако је свест информација, а информација сачињава свемир, где та свест настаје? Можда у поменутој бесконачној петљи...
Видесмо да је време дискретно, но такав је и простор. Све је пикселизовано. Испод Планкове дужине (слично времену) раздаљине немају смисла. Фотон да би их "осветлио" морао би имати енергију црне рупе, али црна рупа не емитује светлост (информацију). Дакле, простор-време се састоји од основних чинилаца, али који су они?
Изгледа да је фамозни ЦЕРН уочио како све честице (стандардног модела) само мењају облик из једне у другу, а ти облици се могу испратити до поменутог осмодимензионог кристала.


Осмодимензиони кристал се пројектује на 4Д квазикристал, а овај на тродимензионални. Првом пројекцијом (на четвородимензионо) добијамо два идентична облика, различитих величина. Њихов однос је 1,618 - такође познат као златни пресек. Златни пресек се појављује на многим местима - код Микеланђела, као и код шкољке мекушца наутилуса. Међутим, појављује се и код црних рупа и има везе са квантном механиком. Златни пресек одређује ентропију црне рупе и тачку где њена специфична топлота из позитивне прелази у негативну. Било која "теорија свега" мора ујединити гравитацију и квантну механику - а црна рупа је ентитет где се оне ефективно спајају. 
Са друге стране, квантна механика описује своје вредности матрицама, а оне имају својствене вредности. Тривијалне су 0, 1 и 2, а не-тривијалне - погађате: златни пресек и -1/златни пресек. Тако ову константу стварно имамо повезану за гравитацију и квантни свет (макро и микрокосмос).
Сад се вратимо мало... Геометријски облици нам дају језик, али такође и синтаксичку слободу, у оквиру његових правила. Но то нас води до онога што не ради добро са кодом - случајности. Значење се тако слама. Нема доказа за фундаменталну случајност у природи. Универзална свест могла би бити решење, али то звучи исувише New Age. Или смо можда симулација на рачунару у некој другој реалности? 

Поменули смо слободну вољу. Морам признати да имам проблем с истом, осим ако није дефинисанa правно и сазнајно - кроз одговорност човека (али пред ким човек може бити одговоран?) и кроз нашу немогућност апсолутног знања. Осим тога, шта је уопште слободна воља?!
Нисам пристајао на верничку причу како Бог није хтео роботе, јер га они не би могли волети. Осим што Богу намеће људске емоције (и правила!), овако дефинисан појам слободне воље контрадикторан је са свемогућим и свезнајућим Богом. Бог може бити само свезнајућ или само свемогућ и то да се уклопи са слободном вољом, или су то онда два бога, што је из антике извукао Лајбниц у својој Теодикеји. Такође, ако је Бог допустио да не буде воља његова (тј. постојање зла), да ли је и то добро што је тако, као и све што долази од Бога!?
Атеиста, ако хоће да ВЕРУЈЕ у слободну вољу, има проблем са објашњењем одакле она долази. Ако нема "душе", а све је сводљиво на материју, где је онда у материји слободна воља?!? Било је покушаја да се то све објасни квантном механиком (чему се и теорија о којој овде причамо приближила), међутим случајност не значи слободну вољу. То што је неки процес у природи фундаментално случајан (ако такви постоје, а не да ми само не знамо по којим правилима раде), а наша воља је везана за њега, значи само да ми делујемо по "хировима природе". То је добро објаснила Кристина Рад.
Уосталом, слободна воља се коси са Принципом довољног разлога. Ово остављам читаоцу да истражи...
Међутим, поменута теорија је по први пут уверљиво (логички изводљиво) поставила везу између реалности и слободне воље. Ако је у основи свега код, који може бити читан овако или онако, онда реалност постаје његово тумачење. Ипак, остаје питање КО чита код. Човек је настао од основних елемената, не својом вољом. Дакле, човек онда није "читач". А не може бити ни неко антропоморфизовано виђење Бога (давали му ми или не атрибуте свемоћи и свезнања) - Јахве, Один, Перун, Зевс... Али шта ако је и "читач" симулиран?! Онда оде и његова "слободна воља", која се евентуално може свести на програмску аномалију, као у трилогији Матрикс. 
Тако се враћамо наоко бесмисленим резултатима, као у Пинчоновом V - свет је оно о чему се ту ради (и то је добијено дешифровањем кода), или свемир слободном вољом спознаје сам себе... Ако све ипак није симулација, но како објаснити свемир у којем се она врти?! Творци ове теорије свести & свемира барем су били толико паметни да се не упуштају у спекулације о томе шта (или боље рећи КО) јесте та свест која има слободну вољу. Тако је ово остао занимљив пут ка квантној гравитацији, "теорији свега" па и објашњењу проблема слободне воље.
Иван Вукадиновић


Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

"Викинг" - пропагандни филм

Рачун за електричну енергију