Постови

Приказују се постови за фебруар, 2017

Анализа материје

Слика
Када сам се дрзнуо да енергију дефинишем као стабилно стање материје, направих грешку у корацима, јер материју нисам уопште дефинисао. Овде већ имамо мали језички проблем, јер нам је на основу добро познате Ајнштајнове формуле "материја", односно маса, размењива за енергију. У том смислу не бих рекао да сам много погрешио ако сам енергију описао као "врсту" (односно рекох стање) материје. Али како зовемо оно друго стање?! Кад сам био у школи, ако се добро сећам још основној, учили смо да се материја састоји од енергије и супстанције. Међутим, супстанција се дефинише као темељни облик битка, оно што постоји по себи. За Декарта је Бог био прва супстанција. Школа дијалектичког материјализма сигурно није под супстанцом сматрала Бога, али је њено виђење не много мање метафизичка спекулација. Управо је циљ Бертранда Расела да избегне такве спекулације - да иде докле је дошла физика, и колико може ка гранама нових сазнања (нпр. да ли је простор-време континуално или диск…

Tramp i TT sindrom

Слика
Od kako je Donald Tramp, po svima neočekivano, dobio američke izbore u njihovim medijima i „javnosti“ je pravo ratno stanje. Ranijim optužbama da je seksista, rasista, ksenofob, autoritarac... pridružila se ona da je „ruski čovek“, koga je Putin doveo na vlast nameštanjem izbora. Krađa nije dokazana, ali eto ruski mediji su izveštavali, objavljivane su informacije koje protivkandidatu Hilari nisu odgovarale (kao da Amerika nikad nije podržala negde „svog čoveka“). Kako su i ljudi iz Trampovog kabineta pravili greške u koracima, za sada se završilo ostavkom savetnika za bezbednost Flina. I tako Putin ispade najjači čovek vaseljene – kad može da „namesti izbore“ kod „lidera slobodnog sveta“...
Paralelno su oni stručniji i učevniji upotrebili tone mastila, modernije rečeno terabajte i megapiksele, da objasne kako je to Tramp pobedio. Pričalo se o populizmu i post-istini (post-truth) koja je reč godine u Vebsterovom rečniku. Političari su oduvek lagali, ali ovi novi anglo-američki „lažu k…

Беседа Гелимера (Велимира) и Јустинијану

Слика
Гелимер тако жестоко навали на непријатеља да би, да бејаше наставио путем победе, без сумње истерао Грке из Африке једном за сва времена. Но пропустивши ту прилику, даде Велизару времена да прикупи нове снаге. Сукобише се још двапут на бојном пољу и Гелимер се борио вешто и срчано, но срећа, којој је обичај мрким погледом погледати онога коме се раније смешила, бејаше тако несклона Вандалима да Грци сасекоше Гелимеровог брата Зангона и велики део те бројне војске вандалске, а сам Гелимер паде жив у руке непријатељу. Када га изведоше пред цара Јустинијана и кад увиде како је након дугих година с великих висина пао у најгору беду и ропство, кроз смех рече: "Таштина над таштинама и све је таштина" (Проповедник 1,2) Будући да беше учен човек и познавалац класичних и филозофских дела, одмах потом додаде: Ја се не чудим, дични царе, што сам одједном из среће запао у несрећу, јер позната ми је нестална природа среће којој је обичај у шали рушити и уздизати смртнике, но и те како …

Где греше деретићевци

Слика
Могао бих, наравно, почети од оног последичног Срби старији од амеба, или баљезгања типа "Срби су родитељи беле расе", што иначе један озбиљно рече на "друштвеној мрежи". Тако би брзо и завршио, јер пробаћу бити озбиљан, колико је то могуће... Реч је о томе да Деретић, његови епигони и бројни следбеници (ложане) бивају у понечему у праву. Српско име јесте веома старо, и у "званичној причи", која иначе себе зове "критичка историја", а ми остали је зовеме Бе-Бе школа (бечко-берлинска) има пуно шупљина и нелогичности. Понеки податак који изнесе и сам Деретић, може бити тачан, уосталом није он ништа измислио, само је наставио радове Олге Луковић-Пјановић и других аутохтониста. Искрено ћу признати да ниједну његову књигу нисам прочитао, судим на основу изјава... А онда сам читао увод у Краљевство Словена Мавра Орбина, где је Драгољуб П. Антић на култивисанији начин поновио грешке ове "школе". Антић истиче да је учињен велики напор да се Ср…

King James Bible

Слика
There is no peace, saith the LORD, unto the wicked. Isaiah 48:22

The burden of the desert of the sea. As whirlwinds in the south pass through; so it cometh from the desert, from a terrible land. Isaiah 21:1 Though thou exalt thyself as the eagle, and though thou set thy nest among the stars, thence will I bring thee down, saith the LORD. Obadiah 1:4 The ways of Zion do mourn, because none come to the solemn feasts: all her gates are desolate: her priests sigh, her virgins are afflicted, and she is in bitterness. Lamentations 1:4 Their camels, four hundred thirty and five; their asses, six thousand seven hundred and twenty. Ezra 2:67 God is jealous, and the LORD revengeth; the LORD revengeth, andis furious; the LORD will take vengeance on his adversaries, and he reserveth wrath for his enemies. Nahum 1:2 That which is crooked cannot be made straight: and that which is wanting cannot be numbered. And you, that were sometime alienated and enemies in your mind by wicked works, yet now hath…

Лајбницова Теодикеја

Слика
Није мала ствар бити задовољан Богом и васељеном, уопште се не плашити онога што нам је суђено, нити се жалити на оно што нам се дешава. Г. В. Лајбниц, Теодикеја
Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц, (нем. Gottfried Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz; Лајпциг, 1. јул 1646 — Хановер, 14. новембар 1716) био је немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник лужичкосрпског порекла. Дао је значајан допринос у оптици и механици. Сматра се последњим човеком енциклопедијског знања западне цивилизације. Као филозоф рационализма Лајбниц заступа детерминизам, међутим као хришћанин (и можда из још понеког разлога) он жели да одбрани оно што људи зову слободна воља. Испрва он брани слободну вољу Бога лично. По Лајбницу Бог не делује по геометријској нужности, него бирајући оно што је најбоље. Оно што је по Лајбницу "геометријски нужно" је оно чему би било каква друга могућност била противуречна. Међутим, у свету око нас (природи, дру…

IQ и раса

Слика
Тешко да би то неко закључио из наслова, међутим за мене је ова тема почела са великим филозофским спором из 17. века. Са једне стране били су рационалисти (који сазнају о природи ствари умовањем), са друге емпиристи (који сазнају о природи ствари из искуства). Занимљиво је да данашњи (нео)атеисти који воле да се проглашавају "бранитељима разума" (они су и скептици, хуманисти, рационалисти - и све те одреднице се могу логички побијати) су сви заправо радикални емпиристи. Погледајте колико често говоре да иза свега што говоре стоје измерене чињенице, како мрзе спекулације (не све, тако је Денет помињао "добре спекулације"), претпостављам да ме "аграрно" гледају кад поменем Лајбница (заправо, како се с њима дружим "виртуално", тако гледају у монитор, но ја то могу само да претпоставим, спекулишем...) Али колико се чињенице, мерења уклапају у њихов модел? Тешко да се ескпериментално потврђен поглед на основне елементе "материје", субатомс…