Рачун за електричну енергију

Дошло је до "највишег места" (наводници јер лично верујем у бар једном место изнад, а искуство спроћу националних интереса нам говори о бар још једном, мада га Премудри који обнаша поменуто место негира...) да има проблема са рачунима за електричну енергију (срп. струју), тј. да су много виши великом броју људи од очекиваног. Док надлежни то реше а можда чак и не морају (ако су одокативно лупили веће стање приликом очитавања, кад следећи пут очитају право стање,  с обзиром да се рачуна разлика испашће мање) - позабавићемо се другом страном проблема.
Погледајмо сад ово, са мог децембарског рачуна, цене су наравно у РСД.
  • Обрачунска снага 525,81
  • Трошак гарантованог снабдевача 130,31
  • Накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије 138,57
  • Износ акцизе 512,32
  • Такса за јавни медијски сервис 150,00
Неки од ових бројева зависе од укупне потрошње, која се наравно види у рачуну (конкретан рачун је био укупно нешто испод девет хиљада). Нешто од тога плаћаш фиксно, или у сваком случају трошио или не струју. Знам људе код којих је сва струја искључена и они плаћају 700 динара сваког месеца.
Е сад, зашто (ми) је ово важно. Често чујемо како је код нас струја јефтина, неки кажу чак најјефтинија (у региону, свету, Европи?!) - па да ли ове бројке улазе у ту јефтиноћу струје?! А шта је са системом зона, где си мимо сваке тржишне логике кажњен ако потрошиш више!? Чисто узгред, акцизе се уводе на иначе шкодљиве и на неки начин луксузне производе, без којих бисе иначе могло - цигарете, алкохол...

Са друге стране "либерални талибани", заговорници економског (нео)либерализма, свемоћи скривене руке тржишта, итсл. (и томе слично) веома су гласни, кад год се питање постави, у тврдњама како држава НАРАВНО не треба никоме да дотира струју, како је то тржишна категорија којој треба да се плаћа пуна цена, а не "сви ми" из пореза (сте чули за прогресивно опорезивање?!) итсл...
Овај проблем можемо поделити на два дела. Једно је струја за привредне субјекте, правна лица, исл. Овде јесам за објективну, што ће рећи не-идеолошку дискусију. Па да видимо колико је привреди компаративна предност релативно јефтина струја. Колико то отвара радних места (што је рефрен који толко често чујемо), а колико "сви ми" плаћамо од пореза. Наравно, треба и ту да постоји јасан начин обрачуна (о томе не знам ништа), пре било какве кост-бенефит анализе.
Што се тиче струје обрачунате физичким лицима, ту јесам пристрасан. Да, ја се грејем на струју. Ипак, мислим да могу изнети аргументе с којима ће се сложити и ко се не греје (а тешко да се баш нико код овако хладних зима барем не догрева). Пре свега, укидање "привилегија" и излагање "тржишту" подразумева једнаки приступ. Погледајмо то у (веле)градским условима, што је опет мој случај. Јасно је да нису у истој позицији они који имају централно грејање, јер су такав стан наследили, и они који га немају. Истина, стан се може продати и купити, но да ли је потребно да се грађани томе излажу?! Да не говоримо да притисак на цену струје утиче на цену стана, у зависности од централног грејања иде навише или наниже, а неко га има или нема невезано за своје заслуге. Може да зависи од државних планова (од раније, кад је то увођено) или воље других станара (конкретно, у родитељској згради је већина власника станова одбила увођење централног кад се могло). Дакле, ето једног извора неједнакости грађана, односно присиљености на један облик потрошње, што оправдава државну интервенцију (субвенције).
Шта је са другим опцијама? У батајничком стану сам имао могућност увођења плина, по укупној цени од две и по до три хиљаде ојра за целу инвестицију (само увођење, пројекат, казан, радијатори...). Што се тиче дела који покрива предузеће за гасификацију (увођење + пројекат) некада се могло на рате, кроз рачун, када сам купио стан љубазно сам упућен на кредит код банке, под комерцијалним условима. Да, ја могу да се (на обе локације) грејем и чврстим горивом, а имам искуства са дрвима која нису баш слатка. О угљу не смем ни да мислим. Додајмо томе да на осам сати посла имам бар сат превоза у оба смера (и то ако журим, стојим у превозу...), па би тек онда требало да заложим. (Подразумева се да нисам једини у тој позицији)
Додајмо да је од чврстих горива угаљ прљав и ствара доста чађи (а има и неке везе са тзв. глобалним загревањем), док дрва су релативно погоднија, АЛИ... Да ли стварно желимо да крчимо своје шуме да би се грејали?!? И то је неки друштвени циљ, према којем држава треба да (ценовно) реагује.
Најзад, вратимо се ставкама са рачуна с почетка, па оним категоријама, односно зонама (зелена, плава, црвена). Јер имам амандман: Ајде да се обрачунавају само потрошени киловати, по једној зони/тарифи и ништа више (има смисла подела на нишу и вишу тарифу, у том случају би пондерисана цена струје била 0,33 * НТ + 0,67 * ВТ, јер трећину дана - од поноћи до осам ујутру - је нижа тарифа). Па да видимо колико плаћамо струју по киловату, колико је то стварно јефтино и да ли треба да поскупи... Или да видимо коју нам то цену струје помињу кад нам говоре да нам је струја јефтина.



Коментари

Популарни постови са овог блога

"Викинг" - пропагандни филм

Сеоба Словена као "модел великог праска"