Постови

Приказују се постови за март, 2016

Папа, то је масон - промоција 1. априла

Слика
Промоција књиге ПАПА, ТО ЈЕ МАСОН одржаће се у петак 1. априла у клубу Азра (Мајке Јевросиме 8, Београд) у 19 часова. С обзиром на само име овог дела, као и неке коментаре који су се могли чути, аутор истиче да читалац неће наћи некакву "скривену истину" о римском папи (звао се он Војтила, Бенедикт или Фрања) али ће пронаћи скривену истину Србије данас. Ко скрива ту истину? Ми сами. Тако што "мислимо" (заправо понављамо научене обрасце) онако како сматрамо да нам одговара. Тако стално машимо мету, уз то постајемо страховито предвидљиви. Онда није ни чудо што нам се историја понавља, а ако гледамо ко је све на власти тешко ће неко оспорити да је стално једно-те-исто. Имамо суфицит великих речи, а дефицит акције, што ће читалац видети већ у првом поглављу. Аутор се нада да је до краја свог дела остао том динамизму доследан. Дело је већ добило похвала виђенијих читалаца, што се у ранијем блогу може видети. Фејсбук ивент
Тизер, мало навлакуше
Трејлер, више одговара &…

Orch-OR (теорија свести)

Слика
Схватање већег дела данашње неуронауке је да свест настаје тек интеракцијом неурона, дакле добрано пошто је живот настао. Овакво схватање можемо назвати западњачким. Међутим, на Истоку одавно постоји схватање да је свест свуда. Овакав холистички поглед се појавио и на Западу развојем квантне механике и њених чудних својстава. Неки су то све називали псеудонаучним "ву-вуу" спекулацијама. Међутим, већ двадесетак година постоји квантна теорија свести, а последњих година су ту остварени пробоји... Назив ове теорије Orch-OR значи оркестрирана објективна редукција. За разлику од других теорија свести ову оркестрацију спроводе микротубуле, кључни делови неурона. То је у настанку теорије још једна редукција, међутим Стјуарт Хамероф је био већи редукциониста од оних који са поносом истичу тај став, оних који стају на нивоу неурона, а даље не знају шта би. Но, кренимо редом. У свом капиталном делу Царев нови ум Роџер Пенроуз се суочио са тзв. тешким проблемом вештачке интелигенције -…

Етика: Слободна воља 2

Теорема: Тзв. слободна воља је примењив концепт у међуљудским односима, иако не објашњава појмове као што је нпр. "постојање зла на свету". Са друге стране, размишљање о детерминизму има смисла у свакодневном животу само као истраживање узрока понашања себе и других. Понашајмо се као да имамо слободну вољу, осим када размишљамо о узроцима својих (и туђих) дела и из тога извлачимо поуку, мотивацију и захвалност. Лема1: Лично се понашам "као да" имам слободну вољу већи део свог активног времена. Рецимо да је 60% "аутоматско" понављање неких ствари, без размишљања. Рекли бисмо да то нема везе са слободном вољом... Међутим, ја тако радим јер сам једном одлучио или прихватио тако, ерго могу и да одлучим другачије (без обзира шта заправо покреће моју одлуку). 30% делања јесте по неким свакодневним одлукама, односно толико времена прође у непосредном одлучивању и директним акцијама, тако изазваним. Свако се тада заиста понаша као да има слободну вољу, јер прост…

Женски и мушки морали

Слика
Недавно се појавио клип који инвазију миграната тумачи као последицу женског права гласа. Не много затим, видесмо и "теорију завере", звучног али не много оригиналног наслова: "Јевреји окривљавају беле жене за инвазију муслимана". Ја добро знам да Даеш није извео ниједан једини напад на Израел, но не знам како би поменутој домовини Јевреја било у интересу да се Европа исламизује. А што се тиче оног клипа, тамо се нетактично износе веома спорне тезе као што је "добровољни пристанак на силовање", и сл... Међутим, изнете су идеје које (за мене, рецимо) и нису нешто ново - Евола и Розенберг су још причали о томе како је феминизација опасност са цивилизацију, која је продукт мушкараца, те како не опстају дуго они који су одустали од вирилности (мужевности). А ја сам недавно поново прочитао једну књигу где се уверљиво износе разлике између женског и мушког морала, који се не могу свести на неки јединствени - универзални. Наш филозоф Божидар Маслаћ се у свом ку…

Уранска и хтонска божанства

Слика
Говорићемо о нечему по чему је словенска дивонија занимљива и  другачија од осталих пантеона. За разлику од неких других пантеона немогуће га је поделити по некаквој функционалној матрици, јер се улоге богова и богиња често мешају. Због тога се богови деле на кијевски и полапски пантеон, богове који су обожавани на другим територијама, исл. Но то не значи да концепти који другде постоје, не постоје и овде и о једном од њих ћемо данас говорити. То је специфичан однос уранских и хтонских божанстава. За почетак кратке дефиниције. Хтонско је оно повезано за земљу такође и све оно што она носи – плодност, али и смрт (подземни свет), препорађање, богатство, руде и металургију, метамофрозе, подређеност годишњем циклусу, такође хтонско је везано за воду. Уранско је везано за небо и такође вечност, непромењивост, увођење реда, хармонију, поредак, јунаштво…
Тема није битна само због академског изучавања нашег пантеона, него задире и у само питање српског (и шире словенског) идентитета. Својевреме…

Филозофија пре религије (кинески пример)

До сада сам често у својим излагањима знао рећи да је потреба за метафизичким, духовним, надвременским, надморалним (како је тексту који следи речено) заправо суштински везана за Човека, за сваку људску културу. Она је тако рећи онтолошка. Можда има људи које метафизичко уопште не занима, посебно данас, али нема културе коју то није занимало, посебно не у свом настанку. То је суштински аргумент против радикалног атеизма. Говорио сам раније и зашто је то тако, но сада није то тема...

У својим разматрањима мислим да ми се није поткрала грешка да религију, односно организовану религију сматрам том насушном потребном, јер духовно може и без религије. Сада ћемо видети пример једне културе где је филозофија постављена уместо религије, ако је не замењује у потпуности, у сваком случају стоју на првом месту. Видели смо изразито негативан став према филозофији, који је долазио од првих хришћанских мислилаца (филозофа?!), па понешто је написано и у самој Библији. Сада ћемо видети да постоји култу…

Овај фест 2

Слика
АНАРХИСТИ (Француска) - На интернету можемо видети монтаже које праве разлику између ондашњих анархиста и данашњих "анархиста". Ови из филма нису ни један ни други клише. Одабрали су живот, а не преживљавање. Они су независни, што постижу крађом. У њихове редове је убачен полицајац - руки. Прича иде исувише уобичајеним током, што укључује везу са младом анархисткињом. То је већ мана овог филма... МАГБЕТ (Сједињене Државе) - Са Шекспиром се не може оманути. Или би то био хвале вредан покушај... Било да је реч о екранизацији неизмењеног позоришног комада, модернизованом делу ("компанија Данска", или Кориолан као генерал модерне војске) или историјском спектаклу - филм по Шекспировом делу погађа мету. Ова екранизација Магбета је најближа последњем опису. Мени је занимљивије јер Магбета до сада нисам гледао. Гледао сам Куросавин Хаос (Ран), који сам сматрао обрадом Магбета, а не Крвави престо који то заправо јесте. Ми фамозних деведесетих нисмо живели Магбет, то је ип…

Роберт Хауард и Хауард Филипс

Слика
Моје сећање на Конана сеже до раног детињства. Када сам имао седам година мајка ме је водила у биоскоп да гледам тај филм. Њој није остао у неком сећању, јер јој је филм по себи био тешко срање, уз то јој се ишло на одређено место, а није смела да ме остави у биоскопу. Ја сам филмом био одушевљен. Од онда сам га гледао небројено пута, на телевизији или снимљеног преко видео рикордера, це-де плејера, компјутера... И данас бих га радо гледао на те-ве, на моменте не трепћући. За мене је тај филм врхунско дело ескапизма. Јер насупрот бесмислу модерног света и мрежама техно-магије, овде имамо свет у којем се све, па и опседнутост магијским моћима, решава једноставно - оштрицом мача. После филма дошли су стрипови, па најзад и оригиналне Хауардове приче. А утисак ескапизма остао је и додатно појачан; јер радије ћу размишљати о Конану, него о Премудром. Хауард није Конана замишљао баш као импозантну грдосију, какву је представљао филмски Шварценегер, светски првак боди-билдинга. Конан је за…

Овај фест 1

Слика
ПОСЛЕДЊИ ВУК (Кина, Француска) - За Монголе вук је ратник и бог; за кинеске власти штеточина и крзно. Монголски пастири имају природну еколошку свест, представник власти не, можда због глади на истоку. За кинексог омладинца вук представља повратак исконском. Шта ако одлучи да задржи штене вука? Племенски вођа каже да је претворио бога у роба. Али он је његов роб, и хоће да га пусти у дивљину. За то време, чопор са новим фармерима и властима води рат до истребљења. Филм о свету који нестаје. III (Русија, Немачка) - Смрт је последња граница, а овај филм је прешао. У непознатом граду умире се од непознате болести. Умире прво мајка, разбољева се једна од ћерки. Сестра је спремна на све да је спасе. (Занимљива инверзија - здраве воде у болницу, за болесне се мисли да им нема спаса.) Али сестра води болесницу код свештеника. Он ће покушати хетеродоксни метод. Кламање - шаманска вештина. Невероватна екранизација и оркестрација. Призори природе или средњевековног замка, још више онирички. Да…