Постови

Приказују се постови за фебруар, 2016

Papa, to je mason (impresije)

Слика
Utisci polako stizu. Preko drustvene mreze, foruma, SMS-om. Prenosim ih onako kako su zapisani.
papa je mason...nova knjiga naseg kolege agarte.
 Svako ko voli krstaricu, forume, dogodovstine sa njih koji izazivaju salve smeha...svako ko je posecivao politiku, religiju, filozofiju, svako ko zeli da nauci nesto novo, da se filozofski zamisli i shvati koliko ovde ima mudrih ljudi koji polemisuci sa drugima resavaju introspektivne dileme oko boga pa sve do vagine, knjiga je koju cete u dahu procitati. Knjiga o trulezu sistema koji nas okruzuje, o poznatim shizoidnim licima i politikantima iz vl sveta koji bi da avanzuju, knjiga o veri i vernicima i corsokacima u koje su zapali, knjiga o nadobudnim ateistima i teoreticarima zavere.
 Knjiga o bukovskom koji pije kafu sa henri milerom dok se hermiona dvoumi kome ce dati...knjiga o mitovima i zaraznoj estetici virtuelnog slova. I na kraju, odnosno na pocetku, knjiga o filozofskoj lepoti muzike koju rado slusamo i volimo. Boza Marlon Qum
I…

Мит прошлог века, други део

Слика
У првом делу сам говорио о томе да критикујем само дела која сам прочитао, те како сам дошао до књиге Мит ХХ века, Алфреда Розенберга. Позиционирао сам ово дело у свом времену и дао неке методолошке проблеме и филозофске поставке. Сада ћемо прећи на нешто конкретније ствари.
Пре свега - архинепријатељ! Розенберг је доста тога рекао о Јеврејима, а на једном месту каже буквално "магијска антираса". Прво, кад неко много помиње магијско, помислим да је сујеверан. Друго, антираса не постоји! Нешто јесте раса или није, као што је неко човек или не, а "нечовек" је нешто што се може рећи у емотивном контексту (и везано за појединца!) или песнички, рецимо. Ако су Јевреји раса, макар одређена као непријатељска, онда јој се морају признати и неки расни квалитети, а рецимо правила која Јеврејина одређују по пореклу (по мајци) имају паралелу, ако не и сличност са расном хигијеном коју проповеда и сам Розенберг. Ако Јевреји нису раса, ако су рецимо мешанци, знамо да нису једини,…

Мит прошлог века, први део

Слика
Нисам присталица критиковања дела која ниси прочитао. То важи чак и за "водитељски роман", па писања разних списатељица (а ја сам онда списац) и не критикујем "као таква", већ дам понеку јетку примедбу на лик & дело, њихову појаву, а за саме романе или друге уратке кажем да ме то не занима. Овде су предубеђења чисто у смислу филтера, јер немам времена да читам било шта. Нешто је друго дело идеолога националсоцијализма Алфреда Розенберга. Нисам имао намеру да понављам оно што сам о истом чуо или прочитао, како је реч о "чистом злу", или нечем априори погрешном, како је само дело досадно, о чему је рецимо писао Ирвин Јалом (Проблем Спиноза), како је било досадно и његовим камаратима из партаја, па и да јесте, то не значи да ће и мени бити досадно... Наравно, извесно предубеђење и овде је постојало, рецимо не бих дао три сома и више, колико је коштало у књижари, али кад је већ било на Сајму Књига за само 1.500 дин, зашто не узети. Успут сам позирао заје…

Метафизика: Зло

Слика
Теорема: Зло на свету постоји зато што се ствари међусобно разликују. Када би све ствари биле исте, само такво "постојање" би искључило постојање зла, но остаје питање да ли би за такав свет уопште могли рећи да постоји. Лема1: Заврзлама око зла је омиљена атеистима, што сеже још од Епикура на чије речи се веома радо позивају. "Ако Бог хоће да спречи зло, али не може..." итд. Онда следе емотивни пасажи који би нам "доказали" да Бог (такво свемоћно биће) не постоји, или ако би постојао нужно би био зао. Јер колико деце умре од рака пре петнаесте године, рецимо (и то "рецимо" овде јесте битно). Узмимо онда да ниједно дете, чак нико не умре од рака пре тридесете. Делује фер, зар не... Међутим, што би неко уопште умирао од рака? Или што би умирао у 30-ој, у цвету младости, кад још толико тога може да учини. Тако можемо "потискивати зло" све до неке арбитрарне вредности. Рецимо да сви умиру у стотој години, у сну, "од смрти", или…

Други разговор са Спинозом

Слика
Већ сам са овим чувеним филозофом "поразговарао", а у поводу истоименог романа Гоцета Смилевског, прошломесечни блог. Сада ћемо видети још неке аспекте, посебно с обзиром на Спинозину Етику. У поговору издања загребачке Деметре Озрен Жунец истиче како Спиноза није имао правог наследника, у том смислу некога ко би водио дијалог са његовом мишљу. То не значи да није био поштован, напротив. Према Хегелу "онај ко почиње филозофирати, мора прво себе сматрати спинозистом". А према Шелингу "нико ко се бар једном у животу није бацио у понор спинозизма не може се надати да ће допрети до истинитог и савршеног у филозофији". Овде реч "спинозизам" треба узети условно: сваки -изам подразумева с једне стране систем, што код Спинозе несумњиво постоји; с друге стране ученике и настављаче, који би бар донекле изменили, у том смислу покварили, изворно учење. А тога, видесмо, нема. У том смислу можемо већ повући паралелу са сличним учењем будизма, које су настављ…

Реч о изборима

Да кажем реч о предстојећим изборима, и надам се да ће остати на тој речи. Што се мене тиче. Кренућу од текста једног од многих аналитичара, а овај спада у оне који би да "помире" ставове које износе а који се могу сматрати патриотским, евроскептичним, русофилним и све што уз то иде, са провучићевским ставовима, па још да све то делује онако "неутрално", аналитичарски... Како нисам имао с човеком проблема, нећу именовати, нити давати класификације какве је давао, рецимо, проф. Антонић (по некима такође ни он није неспоран...). ЛМ, критика, опозиције наравно (а шта сте ви мислили) није бесмислена, а иде овом линијом. Тзв. проевропаска опозиција има проблем личне потрошености, односно народски речено: имају путера на глави. То је бар јасно... Оној другој, тзв. патриотској опозицији, посвећено је мало више времена. Аналитичар им замера што играју на емоције, и није му спорно да већи део народа више воли Русију него Америку (или ЕУ), али кад дође до "рационалног&…

Словенска духовност кроз векове

Слика
(Излагање на скупу Словенска култура кроз историју, одржаном 28. јануара у Устаови културе Палилула, у оквиру Светосавског каравана књига)


Сестре Српкиње, браћо Срби и остали Евроазијци!
Ја сам Иван Вукадиновић, председник Скупштине удружења Евроазијски пут и данас ћу вам говорити о духовном аспекту словенске културе и евроазијском погледу на исти. Иако сам назив теме призива да се исприча цела историја евроазијских култура, или култура на евроазијском простору, нећу поновити грешку да сада кренем тим редом. О томе сам причао на представљањима Евроазијског пута, па можете потражити на јутјубу. Још боље, ко има времена нешто да прочита, препоручујем историју Русије од Георгија Вернардског (неких шест томова). Много, много мања књига је од Николаја Трубецкоја Европа и човечанство, и ту су дате основе евроазијског погледа на свет, и то баш у области културе.
Евроазија или евроазијство се могу различито дефинисати, то може бити језгро великог Евроазијског континента, и цео тај континент. Ид…