Мигранти - појашњења, први део

У ранијем блогу о мигрантима сам изнео неке своје импресије и закључке на њима базиране. Сада ћу се осврнути на папагајски понављана општа места о њима, која просто траже објашњење како је све то тако, а видећемо да није. Ко ме зна вероватно не очекује сад неко "разбијање предрасуда" пућанства, е да бисмо сви лепо били хумани и политички коректни. Такође, мислим да се не очекује да ја сад потврђујем неке "теорије завере" о њима. Па кренимо редом о заблудама које се шире, веровали у њих они који тако причају или не.

Они беже од рата. Нетачно. Ко је већ зинуо да дрекне како сам нечовек, покаже ми неке потресне сцене, нека крене да одбројава док се смири, па да онда прочита шта имам рећи. 10, 9, 8, 7...
Пре свега, и "мејнстрим" медији се слажу да је мигрант или избеглица политичко, а не семантичко питање. Мигрант је просто онај ко се сели (имигрант се усељава). Према конвенцији УН избеглица је онај ко бежи од рата или прогона. Није погрешно ако се за избеглицу каже да је мигрант, јер и он се сели. У последње време блага је тенденција да се код нас све више говори о избеглицама. Са друге стране, у земљама Европске уније се говори мигранти и многи кажу да ово јесу економски имигранти.
Ако неко тврди да они беже од рата, нека ми каже да ли се Србија граничи са неком ратном зоном, па су они дошли код нас директно одатле!? Ограничићу се на избеглице из Сирије и Ирака, јер они су код нас велика већина. Они из Африке углавном (преко Либије) долазе у Италију, а онај из Авганистана је прешао "мало већи" пут, па неће бити да је баш свуда био рат. Дакле, ствар је проста - они су од рата избегли у Турску.
То наравно не значи да нека земља која има воље и ресурса не може да им додели статус избеглица или азиланта док су они тамо, те да на тај начин растерети Турке. Тако су, уосталом, током сукоба код нас неки добили азил у западним земљама, па су "са папирима" одлетели рецимо за Лондон или чак Канаду. Иначе, тада су несрпске избеглице много више примали у далеким земљама. У 2016. ће путовати авионом 3,6 милијарди путника, дакле скоро 10 милиона дневно. Број избеглица у Турској је око два милиона. Јасно је да би само мало преусмеравање или повећање авио саобраћаја решило проблем за недељу дана, ако се имају у виду локална ограничења на аеродромима можда за један месец. Но, велики хуманисти изгледа нису више тако хумани.
Да ли ови могу бити избеглице због третмана који имају у Турској? Тешко... То би значило да су тамо изложени масовној и масивној полицијској тортури (рецимо као у затвору Гвантанамо), да масовно умиру од епидемија, да су занемарени до нивоа злостављања, па умиру од глади и жеђи, да су барем десетине погинуле у међусобним сукобима које Турска не спречава, или у неком сукобу са Турцима и сл... Ако је тако, онда се то много добро заташкава. Па чак и да јесте тако, Турска је чланица НАТО, па што то овај не спречи?! А наши "велики хуманисти" желе у тај НАТО, зар не...
Потресне сцене које показују на шта су све ти људи спремни не би ли се докопали "европског раја" не треба да нас заварају. Када су људи масовно мигрирали у Америку, такве сцене су биле суштински сличне. Ми их "знамо" из филмова и књига, да је тада било телевизије видели би их на малим екранима, ез вел... Већина миграната у Америку је била из Европе, а 19. век је у Европи био век мира (од 1815. до Великог рата постојали су само ређи сукоби са релативно мало жртава од којих су најдужи трајали по две године). 
Легитимно је да неко жели да оде како би избегао недостатак перспективе, могућност (дакле могућност) да се опет упадне у неки рат, елементе беде као што су већи проценат деце која умире на порођају, краћи животни век, умирање од излечивих болести... Но то не значи да је неко други дужан да му реши све проблеме. Посебно не да се може позивати на солидарност уз речи да неко "бежи од рата", јер то просто-напросто није тачно. 
Демографска структура миграната, у којој већину (али не све) чине војно способни мушкарци такође нешто говори, и на ту чињеницу ћемо се вратити. Ако се бежи од сукоба, логично је да се прво спасава нејач, а не да у великој мери управо она остаје у зони из које се бежи. Но, управо је такав образац код економских миграција. 
Неке потресне приче такође могу да нам говоре пре свега на шта су све ти људи спремни, но то опет не говори о разлозима, да ли беже од изостанка перспективе, или од смрти у рату. Тако је неки "војвођански" функционер навео пример породице у којој је мајка кренула трудна, па је једно дете изгубила у побачају, а друго је ваљда родила у Македонији, па су ови морали да га оставе да би се после вратили по исто... Прича је помало конфузна, али ајде... Оно што нам говори је или да је реч о неодговорним родитељима (можда су мислили како ће их деца задржавати у Турској) или је реч о томе да су сматрали како деца неће преживети у Турској, што ће рећи да је тамо таква катастрофа. А могуће да је мешавина та два, да су релативно лошим условима (али каквим у поређењу са онима који могу бити у земљама где се годинама ратује?!) рационализовали како је боље да крену, макар се жена успут породила. Ништа од тога нам не говори да су толико брзо бежали од рата, да нису имали времена да стану до Македоније, или Србије...

Они само пролазе кроз Србију, циљ им је запад и север Европе. Делимично тачно. Или - тачно али небитно. Када се свет обазирао на жеље невољника? Или рецимо то овако - ако буду физички спречени да оду у ту Јевропу, или формално враћени у Србију, да ли ће пошто су остали без "главне премије" одустати и од "споредне" и решити да не буду у Србији, него да се врате одакле су и дошли?!
Тешко, зар не... А сведоци смо како се подиже зид да их спречи да иду даље. Како није страна пракса да се они враћају силом... Међународне конвенције веле да свака земља има право да некога не пропусти преко границе. Како доказати да неко није већ дубоко на територији одређене земље ухваћен па пребачен назад преко границе? Заправо, чули смо да се то већ догађало, да је то чак пракса у решавању проблема, па се нисмо (као држава) бунили. Ако ови буду "преусмерени" на Хрватску или Бугарску, како вели Дачић, то не значи да нам их ови неће враћати. Посебно што то нису земље Шенгена, па вероватно ће антиципирати могућност да им земље које су у тој зони враћају мигранте. А они их такође не желе, зар не...
Онај војвођанер је ту скочио себи у уста у емисији на ТВ Наша. Прво рече како ови "беже од смрти", а после само пола минута, како ти људи "тачно знају шта хоће" (у смислу да не желе остати у Србији него им је циљ тај развијени свет), како су високошколовани, знају енглески итсл. Па ако неко бежи од смрти, како се буквално одразио, то значи да зна само једно - да жели избећи смрт. А ако има планове за будућност, онда ипак није у тако паничном страху од смрти. Колико знају енглески имао сам прилике да се лично уверим (у претходном блогу о имигрантима). Можда ја нисам репер, али нисам једини који помиње проблеме у споразумевању. 
У сваком случају, чињеница је да их тамо неће, а да они овде имају права на азил, те да је вероватније да ће га тражити него да се сами врате одакле су дошли. А то ће онда бити проблем који се може растергнути на деценије, и бити фаталан по Србију.
Ова прича се наставља...

Коментари

Популарни постови са овог блога

Уранска и хтонска божанства

Псеудопатриотизам

Logički problem indukcije