Постови

Приказују се постови за мај, 2015

Реч две о масонима

Слика
Знам и зидаре и темпларе, дабоме Ту је Малтешки ред и судија Фалконе Београдски Синдикат, Дивљина Ја овде нећу улазити у то ко су у ствари масони, јер на једну поуздану (?) информацију долази бар десет нагађања, спекулација, "теорија завере". У складу с тим, нећу давати ни вредносне судове, осим једне моје претпоставке на крају. Нисам за то много компетентан. Уместо тога бавим се феноменом антимасонске мржње у нас, те шта им се све замерало кроз време, видећемо у три фазе. Прва фаза везана је за буђење национализма од средине осамдесетих, а не тако гласно и још много раније... Треба знати да "теорија завере" не мора бити обавезно погрешна, да завере постоје, скривено политичко деловање, а да се одређеним масонима итекако има шта замерити... Отрежњујући се, Срби схватише да је Југославија била грешка, те да су за ту грешку криви Карађорђевићи и политичари као што је био Баја Пашић. Мада неки и даље нису превазишли оно "без краља не ваља"... Али те њихове југ…

Шта ако...

Слика
Претпоставка да би свет био другачији да се нешто другачије догодило, па онда промишљање какав би то свет био, лежи у основи онога што се сматра поджанром научне фантастике - алтернативне историје. У свом роману Свет Агарте полазим од једне такве претпоставке. Но, овакве претпоставке могу се поставити и ван литерарног контекста, односно ван "радње" која би имала своје актере, чисто као логично повлачење консеквенци из неког догађаја који се није одиграо (или изостајањем неког који се одиграо), дакле ШББ КББ. Историчари не могу побећи од таквих анализа, мада стриктно гледано оне нису део њиховог посла... Овде ћемо се бавити једном таквом анализом, одмах ћу рећи којом - шта би било да хришћанство никада није постојало. Такође ћу одмах рећи да ценим начин закључивања но он је углавном, што се мене тиче, погрешан по оној народној - добро гађаш, али лоше погађаш. Из саме чињенице да један конкретан начин мишљења није сменио онај ранији, не следи да би онај ранији опстао. Слично …

Дијалектика: Доказ 2

Теорема: Не постоји доказ који има апсолутно значење. Сви докази су на неки начин релативни. Лема: Када буде доказана ова тврдња ће бацити ново светло на појмове науке и вере, односно оно што сам називао разликом између верујућег и верника. Верујући је онај ко верује у вишу реалност (Бога) на сличан начин на који можемо веровати да ће се догодити нешто у појавном свету, јер немамо извесност него вероватноћу. Верник је онај ко у ствари мисли да зна шта је извесно (опет у вези више реалности). Због тога сам за себе говорио да нисам верник него верујући, јер рецимо не знам поуздано шта ме чека после смрти, па ни правила по којима ме нешто чека, ко је надлежан и сл... Такође тврдим да о одређеним стварима, на овом нивоу реалности, не може бити коначних знања, само веровања.  Међутим, колико је било који догађај појавног света известан, односно не само догађај, него правила на којима процењујемо његову извесност или вероватноћу?!? Колико заиста знамо оно што мислимо да знамо? Ако сваки до…

Да не останем недоречен

Прва трибина Евроазијског пута одржана је у петак 15.05. у Новоме Саду. Уопштено гледано, утисци су повољни, о чему не бих посебно писао. Бавићу се опструкцијом на коју смо наишли, а то је наук за убудуће. Немам намеру да се овде бавим главним разлогом, ко се не сме поменути је већ свима јасно, а о томе рекох нешто "на друштвеној мрежи". Неколико мојих грешака... Конкретне ствари јесу за публику најбитније, а ја сам оставио нешто за крај, као нешто уместо закључка, и нешто што сам покренуо као идеју, иако није из моје струке. Како сам већ остао скоро без гласа у том моменту остадох недоречен, а изгледало ми је испрва да је изнета добронамерна примедба. Како је с таквом примедбом било тешко не сложити се (а према Поперу није наука оно што се не може порећи), требало је указати на манипулацију, што ћу сада са закашњењем учинити. Осим тога, начин вођења нашег домаћина, који за себе рече да је "русоскептик", био је да се пусти да неко добацује, а када му се жели одгов…

Брлин на Спреви

Слика
Крајем априла имао сам прилике на кратко да посетим Берлин или Брлин, на реци Спреви или Шпреји (и на реци Хавел или Хафел). Мој први утисак настао у сусрету са великим тргом а помало скрајнутим, иако у самом центру (замислите да је Студентски трг цео поплочан плато тамо где је парк, и једнако "попуњен" људима као и сада) и тмурним временом... У том смислу утисак јесте субјективан па чак и "привремен", али никао није само мој, јер разменио сам мишљења са људима. У сваком случају, одмах га записах, а касније поделих "на друштвеној мрежи". Берлин је чудан град. Све је некако близу (у центру), а опет монументално. Неокласицистичке грађевине би требало да дају утисак Грчке или Рима, али не... Уместо тога, човек схвати неке ствари.... wo liegt die ursachen des nationalsozialismus... Или, рецимо овако, када је Хића осмислио, а Шпер пројектовао Германију која је требало да буде престоница света, само је мало претерао у односу на оно што (је) већ постоји(ало).


А…

Декодирање стварности - квантно, фолирантно

Слика
Влатко Ведрал је рођен у Београду, 1971. Детињство је провео на Ауто-команди. Након завршене Математичке гимназије, одлази у Лондон где студира физику на Империјал колеџу. Одбранио је докторску тезу из области квантификације повезаних (entaglement) стања. Према Википедији познат је управо по истраживањима квантне повезаности и квантне теорије информација. Књига Декодирање стварности (универзум као квантна информација) бави се информацијом као основом познатог света. Професор Ведрал управо у једној од кључни тачки каже: Концепт информације је фундаменталан. Њему се може придати објективно значење.  Кренућу од закључка, пошто је за крај овог текста резервисано оно што је сам Ведрал оставио за крај (вероватно и закључак) своје књиге. Професор Ведрал је веома добар популаризатор квантне теорије и праксе информација (о чисто научној и методолошкој заснованости његових идеја и величини доприноса нисам стручан да говорим). То је област о којој нисам читао много литературе, иако су ми квантна…

Евроазијски пут

Слика
Тачно су два месеца и два дана како је основано удружење грађана (с циљем да постане покрет) - Евроазијски пут, чији сам оснивач и председник Скупштине. Као циљеви ради којих смо основани, у оснивачком акту наведени су: истраживање алтернативних културних, политичких и економских модела, едукација јавности о култури Евроазије и концепту Евроазијске уније, залагање за евроазијске интеграције Србије. За ово кратко време сматрам да смо постигли више него нека удружења за годину дана. За почетак регистровани смо према законима Републике Србије. Волим да дела говоре више речи, па пређимо. Блог Евроазијског пута - где можете видети наше ставове и које смо акције одржали и подржали. Такође можете наћи доста тога о Традицији, о сарадњи са уметницима Евроазије и понешто истраживачког новинарства о малверзацијама власти на "светлом путу" у капитализам.
Евроазија као идеја слободе - интервју којим смо се представили. Медији су испратили наше оснивање, на пример... И наравно, у овом месец…

Име ветра

Слика
У суштини сам и даље љубитељ епске фантастике. Мада сам ту "испао из штоса", а некада сам писао есеје на ту тему. Но, није ми било тешко вратити се у форму када сам за рођендан добио дело за које дотле нисам чуо - Патрик Ротфус, Хроника о краљоубици. Ово је, што се квантитативно одмах види, заиста велика прича. Први роман (Име ветра) има преко 700  густо куцаних страница, други роман, или дан приповедања, Страх мудрога је из два тома, укупно преко хиљаду страна. Не треба ни говорити да је реч о трилогији. Трећи део се чека и чекаће се још неко време. Ротфус, годину дана старији од мене, почео је давно да је пише, треба му скоро десет година за један роман. Каже ми другар како споро пише, међутим испада да је написао више страница од мене - ја сам написао 7 романа, од тога су две трилогије, но све заједно не би премашили хиљаду и по страница... Моја искуства о делима епске фантастике су ограничена, нисам прочитао много романа, па ипак ћу рећи да ми је овај роман неуобичајен.…