Постови

Од Стаљинграда до Ниша на промоцију

Слика
 Промоција романа Путовања малог дива (а биће доступна и Агарта ) у граду Нишу, паб Министарство субота 11. мај, 17 часова. Јануара следеће године све је било другачије. Температура је била невероватних осамдесет степени нижа од оне летње, уместо облака прашине видео се само непрегледни снег. Летос су Руси бивали опкољени, сада се у огромном котлу крчкала цела Паулусова армија. На тихој ватри. Операцијом Уранус непријатељ је поражен, али се није предао. Немачке бокове чували су Румуни и Италијани, лоше опремљени, који су прегажени за један дан да би се обруч стегао за укупно три дана. Генерал Хот није успео да пробије обруч споља. Луфтвафе је снабдевао опкољене из ваздуха; као и обично смео без покрића, Геринг је обећао фиреру да то може. У суштини крвариле су немачка авијација и војска. И ту, спавајући у леденом рову на минус четрдесет, Василиј је опет имао један од својих снова. Шетао се гробљем ослободилаца, у униформи и наоружан. Видео је он такве меморијале палима у доба револуци

Battlestar Galactica

Слика
 Evo jedne ljubavi, ne iz perioda mladosti, nego još ranije - iz detinjstva. Sećam se da kao mali nisam propuštao nastavke ove serije , koja mi je tada delovala maratonski dugo. Blejkovu sedmorku ipak tada nisam gledao, bila je kasno za mene, što bi moglo biti sve posle devet uveče... ta je serija tek u ovom veku došla na dnevni red, što se mene tiče. Ali Galaktiku jesam, dok su obe serije imale ulogu u našim igrama, bili smo tada niži razredi osnovne. Sećam se da je svemirski brod obavezno imao dugme za samouništenje... Prva Galactica jeste napravljena sa ciljem promocije mormonskih ideja, ima toga dosta tamo, uostalom možete videti kakvih se ludosti (zanimljivosti, jel' te) ima kod njih . Naravno da kao mali nisam to mogao uočiti, možda ću ako jednom ponovo budem gledao. Kada sam početkom veka gledao reimedžining (koji je tada i simljen), barem pilot i još nekoliko epizoda, video sam da je od svega ostao Kobol, kao mitska planeta, što je derivacija mormonskog Koloba, a zvuči k

Лија псу о Џиновском

Слика
  Драги моји, лов на лисицу, боље рећи хајка на лисицу није ни мало пријатан призор. Помислимо на сву ту силу и ордију ловаца са својим псима, џефердарима и џебаном, сирота лија нема никакве шансе.  У овом случају, међутим, лија се провукла узаним шумским путељком, где је успео да је следи само један пас. Дакле, ситуација је била један-на-један. Али лисица се не може мерити са псом у издржљивости, тако да ју је он, после неког времена сустигао. - Пусти ме - рече лија - и одаћу ти мудрост која није моја. - Мислиш ваљда лукавство... - Ако тако хоћеш. Нека буде животно лукавство. Пас потврдно лану и лисица се поклони и поче. Он има веома дугачко крзно, а канџе су му још дуже. У тим дугачким канџама заврши понеки неопрезни јагуар који покуша да га лови.  Џиновски мравојед једе термите и тај извор хране даје мало калорија. Због тога слабо види и не сматрају га много паметним. И кад напада термитњак није много успешан. Трпи грозне убоде термита који се бране својом киселином. Због тога после

Handmaid's Tale (serija)

Слика
Ovde ćemo se baviti samom serijom (prve dve sezone), njenom internom strukturom, donekle razlikama u odnosu na film star već četrdesetak godina. O samoj knjizi, tačnije sistemu Gileada (koliko je isti moguć), već sam pisao.  Pre nego počnemo, nešto što bi bio prvi, dakle površni utisak, u odnosu na film i inače. Moram prvo to reći generalnije. Glumac ili glumica treba da odgovara izgledom ulozi. Nije neka diskriminacija reći da Romea ne bi mogao da igra glumac od pola veka (odnosno jeste, diskriminacija znači razlikovanje, u statistici postoji diskriminatorna analiza , ali nije ne-fer, zapravo nije fer jedino ako mislimo da sam život nije fer...). Nisu muški glumci (pleonazam, jbg) tu privilegovani - lično mi je podosta trebalo da prihvatim Di Kaprija kao dobrog glumca, zato što je bebast i lepuškast (bio)... S tim u vezi izneću odličan izbor Elizabet Mos kao žene koja nije (mnogo, klasično) lepa, ali može da bude privlačna. Dodajmo tu i izražajnost lica, koja nije baš kao kod Mackenz

Дина друга - много боља

Слика
  Време чудно пролази, не само у радњама дела фантастике, него и у њиховој рецепцији... Прва Дина (Вилнева) је била почетком јесени 2021, а помислио сам да беше крајем 2022... Око те Дине био је много већи "хајп", чега се јасно сећам, касније код неких разочарење (а код неких и даље очараност). Нисам крио како сам био ближи првом од та два. Други део, пак, није баш толико очекиван, а исто је одлаган (мање него први део). А онда се и овај филм најзад појавио и почеше да стижу критике, углавном повољне.  За мене је овај филм, а то је већ редак квалитет (да ли случајно или по конструкцији, морао бих више размишљати о целокупном раду Вилнева...), успео да реши проблеме првог дела, не тако што их је исправљао, већ тако што их је уклопио . Вероватно је доста тога свесно одлагано за овај филм, у сваком случају практично све ствари су дошле на своје место. Ово и даље не значи да је све у књизи "покривено" (у линкованом тексту не бавим се ни ја "целом" првом књиг

Proročica

Слика
  Počneš da čitaš knjigu, od početka je pisano dosta maglovito i onda zamišljaš aktera, akterku, junakinju, posebno ako priča u prvom licu. Iz nekog razloga pomislih da je reč o mršavoj baki... Zapravo, nije neki razlog, nego tako izgleda Margaret Atvud, a nju često viđam na jutjub reklamama (ako će čitateljka ovog teksta pomisliti da ne znam ko je ona, naravno da greši, ovo je četvrti roman Atvud koji sam pročitao). Dakle, napisano je u prvom licu, pa što ne bih zamislio autorku dela. Drugi razlog je godina izdanja 1976. (što nisam odmah video). Skoro pola veka i skoro koliko je star potpisnik ovih redova. Prema mestu i toku radnje, makar početka ove knjige, dosta je nezavisno od tehnologije (nešto kao odmor u Italiji), dakle moglo bi biti da nam sad pripoveda to neko stariji, onako starinski . I stil Margaret Atvud jeste takav, čak i kad se čitaju neka novija dela.  No pre početka čitanja imamo koricu, a ona zna da zavede , uostalom to joj je i cilj ("hardkor je mrtav, marketing

Преглед историје и филозофије математике

Слика
Милан Божић је несвакидашња личност на нашој интелектуалној сцени. Што се тиче његовог професорског ангажмана - професор логике и историје математике на ПМФ - а он је спроћу ове књиге најбитнији; чуо сам занимљиве приче типа истроши сва слова као симболе, па пита јел знате како изгледа готско А ; или да је у кафани потписивао индексе. Имао сам прилике и ја да га сретнем у кафани (ипак, кафићу) у време када ми је био "газда" - председник управног одбора Телеком Србија а.д. У антироману Папа, то је масон има да смо певали неку Џонијеву... Занимљив је био и његов политичко-аналитички ангажман, јер мало је математичара који знају тако добро са речима. Рецимо, када је рекао да су извесну недељу обележили пОсланици, послАници и посланИци (ко се сећа чувеног заседања Скупштине на Палама , Венс-Овенов план, Милошевићева рампа на Дрини и остали другари), као представници београдске, моравске и прекодринске Србије. Или нешто касније констатације да је природна коалиција перверзија -